Mislim da su svi jasno i glasno čuli glas advokata oko podrške studentima i njihovim zahtevima.

Da li je obustava dala rezultata, odnosno da li će obustava rezultirati postavljenim zahtevima… Makar smo se, za kratko, uverili da postoji Zagorka Dolovac. Obustava je rezultirala dotle da nas je u svojim mislima pomenuo i predsednik.

No, kolega nije bitan. Bitno je šta advokati, sudije i tužioci misle o svom pravosuđu. Otud i zahtev advokata sa Skupštine AK Srbije za smenom pobrojanih ministara, tužilaca, sudija, za svakog ponaosob, kako je svojim, činjenjem ili makar nečinjenjem doveo do ovakvog stanja u pravosuđu u kakvom se ono nalazi.

Mi imamo ministra pravde koji podržava predsednika pisanim saopštenjima, pre neke „važne“ odluke.

Ministru pravde nije važno što u zgradi suda u Kruševcu već tri godine radi kladionica. I znam da sam to pomenuo 1.000 puta, ali nikako ne mogu da se i načudim i naviknem.

Vidim da ministru pravde ne smeta. No, koleginica ne dolazi iz pravosuđa i nema osećaj o ovome o čemu ja pišem.

Predsednik je nedavno izjavio da su protesti doneli velike probleme ekonomiji. Pa naravno da je i stari Rim bio u problemu, kad su robovi pod vođstvom Spartaka podigli ustanak i nisu radili neko vreme, odnosno dok ustanak nije ugušen.

Opet se nenadležan organ meša u ekonomiju.

U normalnoj zemlji o ovim stvarima govori ministar finansija, guverner, neko sa Ekonomskog fakulteta.

Ne, o ekonomiji govori i ministar pravde kada podržava predsednika, pa optužuje advokate, da je zbog obustave rada, stopirana naplata sudskih taksi, što utiče na plate zaposlenih, a što je koleginica saopštila Sindikatu pravosuđa Srbije, Sindikatu organizacia pravosudnih organa Srbije-SOPOS, kao reprezentativnim sindikatima koji zastupaju zaposlene u pravosuđu.

Poštovana koleginice, Vi očigledno niste upućeni, advokati nisu takseni obveznici, nego naši klijenti. Naši klijenti više nemaju u Vas poverenje i sudove koje ste prisvojili.

Vi ste doveli do toga da pravosuđe uvedete u izvršni organ vlasti.

Posao suda je da sudi, a ne da naplaćuje takse.

Vama je to nejasno jer ste došli iz neke druge grane vlasti.

I prestanite više da huškate narod, u ovom slučaju sindikate pravosuđa na advokate.

Za koleginicu Zagorku Dolovac smo čuli još davne 2010. godine, kada je došla na čelo državnog tužilaštva. Da koleginica zaista postoji smo saznali kad su joj pred kancelariju došli studenti Pravnog fakulteta.

Onda smo saznali da ona nema pojma šta se u državi desilo, šta se dešava. Do te mere da je tražila od studenata da joj pojasne zahteve.

Draga koleginice, u knjižarama širom zemlje, na internetu, samo ukucajte ili potražite Zakonik o krivičnom postupku.

Tu su Vam stoji pojašnjenje studentskih zahteva. Otvorite, pročitate pažljivo knjigu, a onda, počnete da radite svoj posao.

Da koleginica ne bi morala da čita baš ceo Zakonik, ukratko ću joj približiti šta je posao javnog tužioca.

Osnovna dužnost i nadležnost javnog tužioca sadržana u članu 43 ZKP-a je da rukovodi predistražnim postupkom, dakle od momenta kada postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo.

Praktično, tužilaštvo od ovog momenta staje na čelo izvršnog organa vlasti, odnosno preko policije odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja, sprovodi istragu, zaključi sporazum o priznanju krivičnog dela, praktično, narodski rečeno, u rukama javnog tužioca se nalaze i nož i kolač.

Posao javnog tužioca je takav, da mu sve bude sumnjivo. I kada neki portal za nekog tvrdi da je lopov i prevarant, da je opljačkao državu, kada postoje takozvane SKY prepiske, da na nekog kuče laje, posao tužioca je da, makar kroz KTr, zavede predmet i da nalog policiji da izvrši određene provere.

Borba protiv korupcije ne počinje od onog trenutka kad nenadležan kolega kaže. Borba protiv korupcije traje od kad je sveta i veka. Do Zagorke Dolovac.

Čemu četiri specijalna odeljenja za borbu protiv korupcije kad tužiocima ne date da rade. Podsećanja radi, od 1.3.2018 godine, na teritoriji Republike Srbije su počela sa radom specijalna odeljenja, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu.

Svi organi koji učestvuju u predistražnom postuku dužni su da u svakoj radnji preduzetoj u cilju otkrivanja krivičnog dela ili pronalaženja osumnjičenog obaveste nadležnog javnog tužioca.

Policija i drugi državni organi dužni su da postupe pao svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. A sam tužilac preduzima radnje u postupku, dakle i u predistražnom postupku neposredno ili preko svog zamenika, a u određenim slučajevima preko tužilačkih saradnika.

Dakle, sva odgovornost u predistražnom postupku, odnosno, sva nadležnost u pridržavanju Ustava i gore citiranih odredaba je u nadležnosti tužilaštva.

Dakle, koleginice, nije da ne možete nego nećete.

Autor je advokat