Prošlo je 4 godine od kada je u dnevnom listu “Danas“ objavljen tekst „Stiker na Ustav“ u kojem je ukazano na uporno i sistematsko pretvaranje ustavnog poretka u ukrasni element – nalepnicu koja služi isključivo za fasadu, dok je stvarna vlast već odavno preseljena van ustavnih okvira.

Te, 2021. godine nepregledne kolone advokata su se okupljale pred Vrhovnim sudom Srbije  i Ustavnim sudom  i ukazivali da sudovi nisu nezavisni, da  je tužilaštvo jedan pravosudno-izvršni organ,te da je prestala da postoji nezavisna sudska vlast i povinovanje vlasti Ustavu i zakonu. Advokati su još tada ukazivali da ne postoji pretpostavka sudske vlasti.

Umesto vraćanja institucija u njihov pravne granice, svedoci smo bili ismevanja advokatskih protesta, priča da advokati misle samo na sebe i da je sudstvo i tužilaštvo samostalno i nezavisno. Ako je tada Ustav bio stiker, danas je, u najboljem slučaju izbledela nalepnica koju vlast po potrebi menja novom propagandnom grafikom.

Nijedna od ustavnih garancija nije zaživela u praksi. Institucije ostaju zarobljene, a ustavne nadležnosti tumače se proizvoljno.

Predsednik Republike i dalje obavlja funkcije koje mu Ustav izričito ne poverava, Vlada, umesto da vodi politiku. deluje kao izvršna služba jednog čoveka. Narodna skupština se koristi isljučivo kao glasačka mašina.

Otuda i pohod vlasti ka javnom tužilaštvu. Nema primene Ustava. Tačka.

Dobro jutro Kolumbo! Koleginica Dolovac je izgleda , nakon 15 godina, počela da čita svoje nadležnosti i svoja ovlašćenja, ali , sada je kasno.

Neprimeren uticaj na tužilaštvo krenuo je,ne od dana kada je TOK izdao saopštenje, počeo je zapravo od dana donošenja, odnosno, početka primene novog Zakonika o krivičnom postupku.

Još tada je ukazivano na odnose između policije i tužilaštva. Javni tužilac je sa jedne strane nadređen policiji u otkrivanju krivičnih dela i pronalaženju učinilaca, ali sa druge strane zavisi od rezultata rada policije. Rezultat profesionalnog rada policije ne ocenjuje javni tužilac, već nadležni starešiina u policiji. Tužilaštvo može da o nepostupanju policije da obavesti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može da obavesti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne Skupštine.

Zato je i još tada bilo izvesno, da će u politički osetljivim i složenim predmetima, poput predmeta „Generalštab“ ili predmeta „Nadstrešnica“ policija pre poslušati nalog starešine, nego javnog tužioca. Zato je i tada bili izvesno da će u jednom trenutku policija da odbije da postupi po nalogu tužilaštva. Poslednji primer je slučaj tužioca Gordane Nedić Isailović, od 5.11.2025.godine, da sa policijom izađe na lice mesta ,radi obavljanja uviđaja, a koji zahtev je od strane Načelnika odbijen, i time onemogućena tužiteljka u vršenju službene radnje.

Tada su ismevani pravnici koji su predlagali da se uvede institut „Tužilače policije“. Naročito je ova ideja bila kritikovana i ismevana od strane upravo tužilaca. No, sada više nije smešno. Sad, kad je na čelu progona tužilaštva stalo Ministarstvo pravde i nadležno radno telo Narodne skupštine, tužilaštvo više nema nikakve šanse da bude samostalno i nezavisno.

Studentski protesti iz prethodnog perioda jasno su pokazali da u društvu postoji živa svest o tome da su Ustavne institucije napuštene. Mladi su blokirali univerzitetske ulaze zapravo su branili Ustavne vrednosti , više nego državne institucije, koje su za to formalno zadužene.

Njihov ključni zahtev bio je jednostavan : primenite Ustav. Ništa više. Ništa manje.

Ustav ne može sam da se odbrani. Ustavni poredak postoji samo ako postoje građani, akademska zajednica i pravni stručnjaci koji insistiraju da ustavne norme imaju smisao i obavezu.

Tek kad se politička praksa vrati unutar ustavnog okvira „stiker“ će ponovo postati knjiga. A dok god pratimo realnost u kojoj se vlast ponaša kao vlasnik države , umesto njenog privremenog upravljača, Ustav će ostati mrtvo slovo na papiru.

Ovo nije samo nastavak priče- to je dijagnoza stanja u kojem je Ustavno pravo postalo stručna fikcija, a politička praksa jedina realnost.

Ali kao i svaki tekst o Ustavu, ovaj ima smisla samo ako doprinosi vraćanju javne svesti o tome da je  Ustav temelj, a ne nalepnica.